Sagledavajući dugogodišnju potrebu za kvalifikovanim stručnim kadrom i predloge u vezi osnivanja stručne škole, ministar Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda Kraljevine Jugoslavije, dr Bujić, uz saglasnost ministra prosvete Magaraševića, doneo je 18. jula 1938. Pravilnik o „Jednogodišnjem tečaju za spremanje nastavnika telesnog vaspitanja po školama“. Istovremeno je propisan i „Nastavni plan i program“, koji je imao 25 nastavnih predmeta, koje su nakon otvaranja Jednogodišnjeg tečaja predavali sledeći nastavnici:

Praktično vežbanje:

1. Opšte telesno vaspitanje - Janko Kavčić
2. Plivanje - Drago Ulaga
3. Igre: odbojka, košarka, rukomet, nogomet i gimnastičke igre - Mirko Šuštić, Janko Kavčić, Bora Jovanović
4. Laka atletika - Mirko Šuštić, Janko Kavčić
5. Vežbe na i pomoću sprava - Miroslav Milin
6. Borilačke vežbe: boks, rvanje, džiu-džica - Mirko Šuštić, Janko Kavčić, Miroslav Milin
7. Narodne igre - Milica Šepa
8. Predvojnička obuka - dr Bogetić, Marković
9. Logorovanje ( 14 dana) - Bora Jovanović
10. Smučanje (20 dana) – Branko Polič, dr Vojin Smodlaka, Janko Kavčić

II Nauka o zdravlju:

1. Anatomija - dr Branko Šljivić
2. Fiziologija - dr Vojin Smodlaka
3. Biologija i antropologija - dr Vojin Smodlaka
4. Masaža - Janko Kavčić
5. Higijena – (nečitak potpis na dokumentu)
6. Prva pomoć - dr Vinko Arneri

III Nauka o vaspitanju:

1. Moralno i nacionalno vaspitanje - prof. Stanojević
2. Nauka o telesnom vaspitanju - Janko Kavčić
3. Opšta pedagogika - Ante Tadić
4. Psihologija telesnog vaspitanja - dr Vićentije Rakić
5. Metodika telesnog vaspitanja - Branko Polič
6. Nastavna praksa – Ante Tadić, Branko Polič
7. Istorija telesnog vaspitanja - Hrvoje Macanović

IV Nauka o upravljanju

1. Nauka o upravljanju - dr Knežević
2. Građevine i sprave za telesno vaspitanje – (nečitak potpis na dokumentu)

Pored ovih nastavnih predmeta, koje je propisao ministar, u ovoj školskoj godini (1938/39) predavani su i sledeći predmeti:

1. Praktična retorika - prof. Stanojević
2. Teorija treninga – Drago Ulaga
3. Obavezno telesno vaspitanje - Milivoje Aračić
4. Organizacija telesnog vaspitanja – Drago Ulaga

   Za upravnika Jednogodišnjeg tečaja postavljen je dr Alfred Ratislav Pihler. Prijemni ispit je organizovan od 11. do 14. septembra 1938. i na osnovu postignutih rezultata primljen je 51 slušalac.

   Svečano otvaranje Jednogodišnjeg tečaja obavljeno je 15. septembra 1938. u maloj sali Sokolskog doma Beograd Matica, u Deligradskoj ulici broj 27, u kojoj je menjajući imena, godine trajanja studija, nastavne programe, ova Institucija radila sve do 1968. Milivoje Vuk Aračić, načelnik Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda, na pozivnicama za ovu svečanost napisao je: Svečano otvaranje Škole za telesno vaspitanje.

   Škola je radila dva semestra, a završni ispiti obavljeni su od 25. juna do 17. jula 1939, nakon čega je većina od 49 slušalaca, koji su završili ovaj tečaj, raspoređena za nastavnike telesnog vaspitanja u srednjim i učiteljskim školama.

Škola za telesno vaspitanje (ŠTV)

   Shvatajući potrebu o proširenju programa stručnog osposobljavanja nastavnika, ministar fizičkog vaspitanja naroda, u toku prve godine rada Jednogodišnjeg tečaja, propisao je „Uredbu o Školi za telesno vaspitanje“, 24. marta 1939, na osnovu Odluke Ministarskog saveta, kojom je osnovana Škola za telesno vaspitanje, sa sedištem u Beogradu. Za vršioca dužnosti rektora Škole za telesno vaspitanje postavljen je Milivoje Vuk Aračić.

   Nastavnim planom predviđeno je trideset nastavnih predmeta, a Škola je dobila status više stručne škole u rangu više pedagoške škole, kojoj su postavljeni sledeći zadaci:

• da sprema nastavnike i nastavnice telesnog vaspitanja za sve škole kao i stručnjake za pojedine grane telesnog vaspitanja,
• da vrši stručna i naučna istraživanja na polju telesnog vaspitanja i da dobijenim rezultatima usavršava sistem i metodu telesnog vaspitanja.

   U školskoj 1939/40. u Školu je primljeno još sedam nastavnika i to: Selimir Radovanović, Miloš Nišavić, Marija Nišavić, Ljerka Sondić, Vanda Stevanović, Dragoš Stevanović i Ljudmila Fetisova. Upisano je 33 studenta i 25 studentkinja.
   Sledeće školske 1940/41. upisano je 35 studenata i 21 studentkinja, međutim već započeti Drugi svetski rat i neposredna ratna opasnost, koja je pretila Kraljevini Jugoslaviji, primorala je Ministra fizičkog vaspitanja naroda da 31. 3. 1941. donese rešenje o raspuštanju Škole za telesno vaspitanje. Aprilski rat 1941. protiv Kraljevine Jugoslavije, a ubrzo i njena okupacija, prekinuli su redovno školovanje studenata telesnog vaspitanja, ali nije prekinut i rad Škole, jer je Škola za telesno vaspitanje i dalje administrativno postojala.

Organizacija „Fiskulturnih kurseva“

   Dvadeset dana posle oslobođenja Beograda (11. 11. 1944) nastavljen je rad Škole za telesno vaspitanje, okupljanjem nastavnika i pripremom za organizovanje „fiskulturnih kurseva“. Nastavnici Škole organizovali su prvi kurs u vreme dok je još uvek trajao Drugi svetski rat na tlu Jugoslavije.
   Prvi kurs, koji je pohađalo 69 polaznika, održan je 1 - 16. 3. 1945. Oslobođenjem Jugoslavije i završetkom Drugog svetskog rata, u toku leta 1945, organizovana su još dva ovakva kursa. Drugi kurs od 14.5. do 24. 6. 1945. pohađalo je šezdeset kursista. Treći kurs od 20.7. do 28. 8. 1945. pohađalo je sto kursista.

Nastavak rada „Škole za telesno vaspitanje“

   Ministarstvo prosvete Demokratske Federativne Jugoslavije donelo je odluku 18. 7. 1945. o osnivanju jednogodišnjeg Višeg tečaja i dostavilo je rektoru Škole. Svakako da je smanjivanje trajanja studija na jednu godinu proisteklo iz velike i hitne potrebe za što bržim školovanjem neophodnog stručnog kadra iz oblasti fizičke kulture. Već 19. 7. 1945. poslati su konkursi za upis slušalaca na ovaj Tečaj.
   Tokom avgusta i septembra obavljen je prijemni ispit i započela je nastava, u školskoj 1945/46, za koju je definitivni nastavni plan i program donet početkom oktobra meseca, zatim „Uputstvo za unutrašnji rad“ i „Odluka o prijemu 61 kandidata za redovne slušaoce Škole za telesno vaspitanje“. Naknadnim prijemom tokom oktobra primljeno je još jedanaest, a 1. novembra još tri studenta, tako da je broj studenata iznosio ukupno 75.
   Većina nastavnika koja je vodila nastavu u ovoj školskoj godini bili su nastavnici iz 1938. i 1939. (Branko Polič, Vojin Smodlaka, Janko Kavčić, Miloš Nišavić. Milica Šepa, Selimir Radovanović, Vanda Stevanović, Dragoš Stevanović), ali su primljeni i novi (Olga Skovran, dr Radmilo Anastasijević, Živojin Jovanović, Zoran Žujović, Stevan Englbreht, Kosta Popović, Anton Lukšić).

   U svom osamdesetogodišnjem trajanju Fakultet je prolazio kroz različite razvojne faze, menjajući godine studija, nastavne programe i imena da bi danas postao institucija vredna divljenja i poštovanja.