Развојни пут 1938-1946

Сагледавајући дугогодишњу потребу за квалификованим стручним кадром и предлоге у вези оснивања стручне школе, министар Министарства физичког васпитања народа Краљевине Југославије, др Бујић, уз сагласност министра просвете Магарашевића, донео је 18. јула 1938. Правилник о ;Једногодишњем течају за спремање наставника телесног васпитања по школама ;. Истовремено је прописан и ;Наставни план и програм ;, који је имао 25 наставних предмета, које су након отварања Једногодишњег течаја предавали следећи наставници:

Практично вежбање:

1. Опште телесно васпитање - Јанко Кавчић
2. Пливање - Драго Улага
3. Игре: одбојка, кошарка, рукомет, ногомет и гимнастичке игре - Мирко Шуштић, Јанко Кавчић, Бора Јовановић
4. Лака атлетика - Мирко Шуштић, Јанко Кавчић
5. Вежбе на и помоћу справа - Мирослав Милин
6. Борилачке вежбе: бокс, рвање, џиу-џица - Мирко Шуштић, Јанко Кавчић, Мирослав Милин
7. Народне игре - Милица Шепа
8. Предвојничка обука - др Богетић, Марковић
9. Логоровање ( 14 дана) - Бора Јовановић
10. Смучање (20 дана) – Бранко Полич, др Војин Смодлака, Јанко Кавчић

II Наука о здрављу:

1. Анатомија - др Бранко Шљивић
2. Физиологија - др Војин Смодлака
3. Биологија и антропологија - др Војин Смодлака
4. Масажа - Јанко Кавчић
5. Хигијена – (нечитак потпис на документу)
6. Прва помоћ - др Винко Арнери

III Наука о васпитању:

1. Морално и национално васпитање - проф. Станојевић
2. Наука о телесном васпитању - Јанко Кавчић
3. Општа педагогика - Анте Тадић
4. Психологија телесног васпитања - др Вићентије Ракић
5. Методика телесног васпитања - Бранко Полич
6. Наставна пракса – Анте Тадић, Бранко Полич
7. Историја телесног васпитања - Хрвоје Мацановић

IV Наука о управљању

1. Наука о управљању - др Кнежевић
2. Грађевине и справе за телесно васпитање – (нечитак потпис на документу)

Поред ових наставних предмета, које је прописао министар, у овој школској години (1938/39) предавани су и следећи предмети:

1. Практична реторика - проф. Станојевић
2. Теорија тренинга – Драго Улага
3. Обавезно телесно васпитање - Миливоје Арачић
4. Организација телесног васпитања – Драго Улага

За управника Једногодишњег течаја постављен је др Алфред Ратислав Пихлер. Пријемни испит је организован од 11. до 14. септембра 1938. и на основу постигнутих резултата примљен је 51 слушалац.

Свечано отварање Једногодишњег течаја обављено је 15. септембра 1938. у малој сали Соколског дома Београд Матица, у Делиградској улици број 27, у којој је мењајући имена, године трајања студија, наставне програме, ова Институција радила све до 1968. Миливоје Вук Арачић, начелник Министарства физичког васпитања народа, на позивницама за ову свечаност написао је: Свечано отварање Школе за телесно васпитање.

Школа је радила два семестра, а завршни испити обављени су од 25. јуна до 17. јула 1939, након чега је већина од 49 слушалаца, који су завршили овај течај, распоређена за наставнике телесног васпитања у средњим и учитељским школама.

Школа за телесно васпитање (ШТВ)

Схватајући потребу о проширењу програма стручног оспособљавања наставника, министар физичког васпитања народа, у току прве године рада Једногодишњег течаја, прописао је ;Уредбу о Школи за телесно васпитање ;, 24. марта 1939, на основу Одлуке Министарског савета, којом је основана Школа за телесно васпитање, са седиштем у Београду. За вршиоца дужности ректора Школе за телесно васпитање постављен је Миливоје Вук Арачић.

Наставним планом предвиђено је тридесет наставних предмета, а Школа је добила статус више стручне школе у рангу више педагошке школе, којој су постављени следећи задаци:

• да спрема наставнике и наставнице телесног васпитања за све школе као и стручњаке за поједине гране телесног васпитања,
• да врши стручна и научна истраживања на пољу телесног васпитања и да добијеним резултатима усавршава систем и методу телесног васпитања.

У школској 1939/40. у Школу је примљено још седам наставника и то: Селимир Радовановић, Милош Нишавић, Марија Нишавић, Љерка Сондић, Ванда Стевановић, Драгош Стевановић и Људмила Фетисова. Уписано је 33 студента и 25 студенткиња.
Следеће школске 1940/41. уписано је 35 студената и 21 студенткиња, међутим већ започети Други светски рат и непосредна ратна опасност, која је претила Краљевини Југославији, приморала је Министра физичког васпитања народа да 31. 3. 1941. донесе решење о распуштању Школе за телесно васпитање. Априлски рат 1941. против Краљевине Југославије, а убрзо и њена окупација, прекинули су редовно школовање студената телесног васпитања, али није прекинут и рад Школе, јер је Школа за телесно васпитање и даље административно постојала.

Организација ;Фискултурних курсева ;

Двадесет дана после ослобођења Београда (11. 11. 1944) настављен је рад Школе за телесно васпитање, окупљањем наставника и припремом за организовање ;фискултурних курсева ;. Наставници Школе организовали су први курс у време док је још увек трајао Други светски рат на тлу Југославије.
Први курс, који је похађало 69 полазника, одржан je 1 - 16. 3. 1945. Ослобођењем Југославије и завршетком Другог светског рата, у току лета 1945, организована су још два оваква курса. Други курс од 14.5. до 24. 6. 1945. похађало је шездесет курсиста. Трећи курс од 20.7. до 28. 8. 1945. похађало је сто курсиста.

Наставак рада ;Школе за телесно васпитање ;

Министарство просвете Демократске Федеративне Југославије донело је одлуку 18. 7. 1945. о оснивању jедногодишњег Вишег течаја и доставило је ректору Школе. Свакако да је смањивање трајања студија на једну годину проистекло из велике и хитне потребе за што бржим школовањем неопходног стручног кадра из области физичке културе. Већ 19. 7. 1945. послати су конкурси за упис слушалаца на овај Течај.
Током августа и септембра обављен је пријемни испит и започела је настава, у школској 1945/46, за коју је дефинитивни наставни план и програм донет почетком октобра месеца, затим ;Упутство за унутрашњи рад ; и ;Одлука о пријему 61 кандидата за редовне слушаоце Школе за телесно васпитање ;. Накнадним пријемом током октобра примљено је још једанаест, а 1. новембра још три студента, тако да је број студената износио укупно 75.
Већина наставника која је водила наставу у овој школској години били су наставници из 1938. и 1939. (Бранко Полич, Војин Смодлака, Јанко Кавчић, Милош Нишавић. Милица Шепа, Селимир Радовановић, Ванда Стевановић, Драгош Стевановић), али су примљени и нови (Олга Сковран, др Радмило Анастасијевић, Живојин Јовановић, Зоран Жујовић, Стеван Енглбрехт, Коста Поповић, Антон Лукшић).

У свом осамдесетогодишњем трајању Факултет је пролазио кроз различите развојне фазе, мењајући године студија, наставне програме и имена да би данас постао институција вредна дивљења и поштовања.